Iako su veoma proste građe, čak ne spadaju u žive organizme, virusi mogu izazvati teške i dugoročne negativne posledice po zdravlje organizma. Izgrađeni su od samo dve komponente – nukleinske kiseline DNK ili RNK i omotača proteinske prirode. Mnoga oboljenja mogu biti izazvana upravo virusima, od kijavice i gripa, do herpesa, HIV-a, pa čak i variole. Prema rečima Tamare Tepljakove, doktora bioloških nauka, profesora i načelnika laboratorije mikologije na Državnom naučnom centru virusologije i biotehnologije Vektor, iz Novosibirska, od svih gljiva koje su ispitivane (reiši, kordiceps, šitake...), gljiva čaga je pokazala najjače dejstvo na navedene viruse, posebno na virus HIV-a.
Prema njihovim dugogodišnjim istraživanjima, čaga je takođe pokazala snažan pozitivan uticaj na virus gripa (H5N1), virus herpesa tip1, virus Zapadnog Nila, kao i virus velikih boginja. Kako je istakla dr Tepljakova, utvrđena je korelacija protivtumorske i protivvirusne aktivnosti vodenih ekstratakata i polisahararida iz bazidijalnih gljiva, u koje spada i čaga.
Ista jedinjenja u sastavu gljiva mogu da inhibiraju replikaciju virusa i tumorske ćelije, a ujedno i podignu imunitet. Dokazano je da je 15-20 % neoplazmi kod čoveka zapravo virusnog porekla. Na primer, virus herpesa može direktno uticati na pojavljivanje raka jetre, kao što virus papiloma može izazvati rak materice – kaže Tepljakova, koja je i jedan od autora knjige Gljive protiv virusa, perspektiva zapadnog Sibira.